Radivoj Šajtinac
Panonija, hladna I.
Panonija, hladna vlaga biljaka, jeza životinja i hladno ljudsko stanje. Izbliza vidljivo je trnje i izdaleka podnošljivo je šaputanje, ovde u ovim predelima, nalazi se podnožje raspeća, ne ono s Bejkonovih slika već ono od htonskih zemljinih još neizniklih rečenica.Zlato blata još nije inkrustracija, vlaga još nije tuga a senke još nisu poruke.Izdaleka, iz onog taloga koji ocrtava siluetu grada kao da se izbavlja iz ruševina ili oborenog stoga stare nakisle slame. Kao kraljica svih tekunica ili princeza svih krtica prilazi Iboja Konrad, prilazi telu koje nepomično leži na travi omekšaloj od mlakog mraza i kao da odahne nakon saznanja, da se niz poluotvorena usta još sliva mlaz belog vina.
– Slikaj nas, tata. Ponavlja ona rečenicu koju je već rekla danas, pre podne u dvorištu kad je iz roditeljske kuće ispraćala već malo pripitog Tibiku u lov.Majka je ostala bez srdačnosti i nije se ni pojavila da ih isprati a otac je zaboravio fotoapart. Zar je to slika?!