Radivoj Šajtinac
Panonija hladna VII.
...ispričati nešto o svom današnjem iskustvu.
Iboja je, znači, bila jedina žena u ovom predelu. Naravno, to je podrazumevalo da je jedan od muškaraca kog pokušava da uspravi mogao biti njen otac a drugi brat ili muž.Taj ženski, protogonijski beleg sve je ostvarivao ljubavlju, gde je žena tu je ljubav, čak i ovde gde se iz otvrdlog, glinenog talasa pomalja visoravan, gde su od iste važnosti kao znaci života i kapi vina koje izlaze niz usne i šaputanje koje se poput zvučnog paperja otresa po mrazu i ostacima istorije i naselja. Zemna, htonska snaga ljubavi, njeno istovremeno i podzemno i podnebesno ishodište u ovom času koji deli jutro od dana kao da deli san od života, pripada ovoj ćerki i verenici, Iboji koja skuplja preživele i vraća prošlost Predela na staro mesto, pre tektonskih i drugih potresa, a posle ljubavi i vina.U ovom predelu skupljali su se i grozdovi i očevi, i plodovi i braća i snopovi i ratnici ali su se događaji odvijali u pravom smeru ako je u blizini bila žena. Tako će i sada kad se uspravi jedan od dvojice, onaj stariji, lepši i umorniji, po svemu sudeći otac, Iboja čuti šapat :
– O-r-r-r-o-o-o-m.
Zaista, kao da se nešto ili sve odronjava, rasipa, nestaje čak i voz koji je krenuo odnekud, zapeo u senke kiselog drveta kao u smet, a odozgo, iznad njene i očeve glave kao sunceva svetiljka sija uvis podignuta čaša belog vina.