Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Peter Božik:
Istorijat zavisnosti

Lira raspoloženja Josifu Brodskom

Priznao sebi ili ne, to je činjenica:
sa jezikom dospeva u odnos pravog zavisnika:
dnevno se bode svakojakim rečenicama.
Danas ne bi ni znao da kaže kako je
sve to počelo. Prvo se samo na slobodni
stih navukao, misleći – na početku
svi tako misle – da je drugačiji, da zbilja
može to da ostavi kadgod poželi. Da
izdrži nedostajao mu je još neki
sastojak. Kada se zatim lagano
navukao na rimu, počevši,
kako reče, iz radoznalosti sonetom da se dobija,
i sve to dodatnim, lakim asonantnim koktelima
da spira, tada, tek tada, prekasno, shvati
da je izgubljen. Haikue, u dva i
četiri reda (sada je na tome) šakama guta,
šta više, i to je početak kraja,
ponekad jednominutnoj formi
pribegava. Alergičan je samo na ep.
Ni u slučaju tremensa ga ne konzumira.
Bolja je smrt. Za stihove živi jedino.
Seks, žena, deca, rođena zemlja – sve to
je sporedno. Samo pesmine rečenice su stvarne.
Onostrano! I mada ne udara k’o pre,
najbolje bistri mutljag raznih gladi.
Prečesto pominje blagodet moždane
kapi. Već bi da stavi tačku na ovaj
odnos, ali treba mu vremena da iznađe
glavni sastojak zlatnog šuta: savršenstvo forme.

S mađarskog prevela Draginja Ramadanski