Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Tamaš Korpa
In Dresdner Zoo

momenat – kad eksplodira prvi
kavez – prepuni vazduh. širi se granica
strpljenja. odvisi panika. vakuum neba usisava
režnjeve krika. bezobzirnog li zvučnog zagađenja:
cvrči mast Starog grada. U dvorištu Staračkog doma
pri zverinjaku surlom slona mlati vazdušni pritisak.
razleteli se okapija mlečni zubi. i posvuda
oprljena kamilja dlaka. Drezden, zahvalni bedroom,
ispario u dim, mada je sve počelo kao običan peting,
to s vatrom. na srcu Drezdena obesnog baroknog doba
ruine. dveju preživelih fontana stereo postavka
čista je provokacija. nadvijene nad plen crne
udovice to neće trpeti. navale da komadaju:
neka prava tabula rasa bude trg. aerodinamiku
ne naukuje razneta lobanja Drezdena.
kritička masa? preživelih i nepokopanih reči
egoizam: zašto baš ja...?
dlanom po hladnom središnjem šavu
prislonivši uz njega krik.