Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Balaž Seleši
Lavovi idu u Rim

Pakuju svoje stare otpatke,
kosti zaplenjenih životinja, iskidane
fišeke, svežanj podužih travčica,
miris predela od savana do džungli,
hladovinu, lenčarenja, vrebanja,
ukus svetla dana, mladunčad na leđa
i idu pred tebe, Uzvišeni Gospode,

ne uspevaju da ispune Trg Svetog Petra,
uzalud stižu i iz Indije, i sa svih puteva,
jer svi putevi vode ka tebi, ni ne
urlaju, njihove grive su nepomične,
klonulim pogledom bi da prate svaki papin pokret
kada bi samo mogli: posmatraju ih jedino kipovi,
razilaze se, uredno se postrojavaju u čopore,

na Navoni, Španskim stepenicama, kod Koloseuma
ispruženi, lenjo razgledaju okolo, čekaju,
ostaju u mestu još nekoliko dana,
mladunčad im se igra po fontanama,
ne oglašavaju se, ne dotiču tvog čoveka, u odlasku
opraštaju se kidajući iz kojekakve osvete
osedele krošnje tvog mediteranskog dominiona.

S mađarskog prevela Erna Zedi