Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Balaž Seleši
Putujemo, putujemo

Obala je plitka, odavde već
– još misliš u sebi –
nosi se dalje: skupio si
nekoliko priča, nabodeš ih,
kao zbirku leptira, spakuješ u svoju
podsvest, naći će mesto među ostalim,
sve su jednobojne, tvoje, natovariš se,
pronađeš nasumice stanicu,
i opet nedovršeno ostavljaš predeo.

Ne vredi još zaglibiti
– razmišljaš truckajući se
među novim brdima
neizgovorivih imena –,
možda nikad ni ne kažeš tačno,
da bi bio spreman,
da te život ne vodi nikuda, odlutaš,
ali se uvek vraćaš, ili na novom mestu
nastavljaš da gradiš već započeto.
Jer i u širini
ima dovoljno sveta – pitanje je,
da li je dovoljno dubok. Ispitaj.

Sudbina te zapravo spaja sa drugima:
upoznaješ jednu Japanku
na poslednjoj stanici, zajedno propijete noć;
niste baš u mogućnosti da razgovarate,
ali u zoru zajedno gledate
talase davno zaboravljenog jezera.
Gradić još spava, kada
iskoračite jedno drugom iz života, okolina
vam na dva potpuno različita načina
ne znači ništa,
osim ako ovo nije još jedna priča:
nabodeš i nju pažljivo,
naći će mesto među ostalim, sve su jednobojne –
zatim nađeš jeftini pansion za tu noć.

Prevela Sandra Mihajlović