Balkán Magyar Irodalmi Klub – Balkanski klub mađarske književnosti
Farkaš Velman Eva
Zeleni čaj
(Zöld tea)

Ne čitaj ovu pesmu do kraja.
Ne zapitkuj me, pošto znaš:
umesto čega se sve knjiga lista –
nakratko virni do zadnjeg lista
i opet misli na nju: znam da ćeš
sve bataliti pozove li te na čaj:
pa pozovi onda je ti. Misleći na to
ne dolazim do bilo kakvog
opipljivog dokaza, čak ni lažnog,
trebalo bi te uhvatiti na delu: dovde si stigao,
al’ velim: nema razloga da čitaš pesmu,
voda za čaj već provrila bi,
nećeš saznati šta se sa mnom zbiva,
sem ako ne pozoveš me na zeleni čaj.
ili ne virneš na zadnju stranu;
samo u pesmu staje – šta već odavno
nisam i neću postati,
a ono što ću još reći nije baš pametno
(zeleni čaj je sve što sad želim),
proveri: koliko je stepeni voda;
ne krivi mene, na vreme rekoh da
možda i neći dopisati ovu pesmu,
jer može se desiti da se setiš
da nema čaja kod kuće, možda bih...
vidiš, rekla sam. Važno je pozvoniti.
Pakujem se, i smesta dolazim.

S mađarskog prevela Draginja Ramadanski