Ерне Веребеш
Бумеранг

Хитнут долеће
И сравни те са местом.

*

Стојим на ивици тротоара,
испод црвеног светла на семафору.
На другој страни улице
згодним телом обложена кичма,
на њој глава несташно клима,
ваљда ка мени,
као да очекује да је препознам.

Сенка пада на асфалт,
мрља тела, како се сунце пење, постаје све мања.

Али заслепљујући титрај у оку
неког ко вреба из мртвог угла,
попут анђела што лагано пада,
може пламтети, горети до тла.

Све израженија, више је жена,
све видљивија, све је пожељнија.
Лебди изнад крпарија буке
белом палицом нижући ритмичке кругове,
преко зеленила, ка мојој обали.

По телима попали погледи.
Она јасновидо, ја
у потрази ерогених зона
весламо једно другом у сусрет,
кроз пенушава зебраста мора.

…

Мимоиђе ме,
за њом остаје тек прегршт редова.
Још и сада бих могао да се осврнем,
али ипак не.
Из самоодбране.

Превод: Драгиња Рамадански