Ištvan Besedeš
Stopalu kolosa

Jedno trajno bestežinsko telo,
jedan poslušno lak život,
s večeri pogled svoj baca u dubinu,
i pita se:
na ovim nogama tokom dana ko je hodao,
kakav iznureni badavadžija
(kontinentalni kraken) beše teglio
u svom starom džaku ćumur?
I prisedne na rub
na kraju teškog dana i na kraju svega,
tamo landara nogom,
koja je nesrazmerno velika
u odnosu na njega, što kaje se zbog svega,
i vuče ga na dole
senka što sve premaša
na tankom koncu usečenom u meso,
na zadrhtaloj žici klatno
ogromnog betonskog tela:
kakav li odnos spaja
leptir-čoveka sa stopalima kolosa
što nikada živeo nije
– ko to zna?

Prevod: Draginja Ramadanski
Ilustracija: Tibor Lazar