Ištvan Besedeš
Izokrenuta pesma

Prvi veliki skup pitanja što se postavlja u vezi
sa dranjem Marsijeve kože odnosi se na položaj tela.
Slikari ga uglavnom prikazuju u uspravnom stavu, tj. kako
mu pred nosom, na zglobu, poput rukava, otvara kožu
Apolonov nož. Izraz njegovog lica čini se komičnim,
dok zuri u odviselu kožu. Na licu mu je skoro detinje čuđenje.
U ovoj pozi on i njegov pobeditelj, o čijim metodama nećemo ovog puta,
kao da plešu, sa glavama u istoj visini, a pošto su konopci
oko njegovih udova tanki, kao da neka hipnoza okiva silena.
Možda ni bol ne oseća, barem još ne. Ili je tema bola ta, što ga
obuzima, čemu se čudi. Šteta što neće imati priliku da to ikom
prenese, a možda tu spoznaju više i nije moguće pretvoriti
u korisno znanje, i naukovati je drugom.

Manje je onih koji ga prikazuju u visećem
položaju, u kojem se deru životinje, kao, na primer, ovan, koza
(ispale bi glupo dok se stojeći čude oštrici noža,
kao da kibicuju promene kartaroške sreće), očito je ovim bićima
ovčijih ili kozjih nogu tako lakše oderati kožu,
no tad ne treba kod ručnog zgloba već kod članka praviti prvi rez,
i koža će se zarozati poput čarape. Prikaz viseće glave,
međutim, nije pogodan za prikazivanje nijansi čuđenja,
rakurs izokrenutog lica ne prenosi fine detalje,
na posmatrača utiču jedino krajnosti patnje. Zbog toga se
iz razjapljenih usta za noge obešenog satira bezobličan pričinja urlik.
I sve to zbog jedne, naizgled nebitne,
estetske rasprave.

Duvaljke ili trzalice? Da li pevati uz njih? Verovatno u slučaju
naglavačke obešenog silena nastaje posebna podvrsta pevanja:
izokretanje pesme. Zacelo da ovo nije vredno učenja,
jer nije korisno za šire krugove to umeće.
Beskorisno, od života odvojeno znanje. Odnosno,
ako se zalažemo da znanje bude svima dostupno,
hitri rukovaoci nožem za dranje, duelanti što nadmetanje estetsko
rešavaju opsenom ili silom vlasti,
pristalice su dubinskih studija ove teme,
i možda će taj njihov požrtvovani trud da se primeni
na buduće internacionalne i inter-racionalne eksperimente.

Prevod: Draginja Ramadanski
Illustracija: Tibor Lazar