Oko nas je sveprisutno okretanje budućnosti. Otkriva se nešto što izgleda nestvarno fantastično, a u drugom trenutku stvarnost. Život je bajka. Svako od nas živi u njoj, jer je ona neprestana potreba za sveljudskim postojanjem.
Sa nama su slike gospodina Lasla Molnara, slikare iz Novog Kneževce. Njegovo tridesetogodišnje iskustvo je tu, u slikama nastalim u periodu od 1997 do 1999. godine. Znan središnjoju severnoj Vojvodini, delu Mađarske i u nekoliko grdova Belgije, član Q kolonije i niza drugih manje poznatih kolonije, smelo i široko se proigrava temama, oblicima i tehnikama. Ljubičaste metamorfoze, četiri portreta, prošlosti života, mretva priroda i pejzaži salaša, parkova, usamljenosti i prolaznosti.
Ulja, pasteli, tuš, aerografika su tehnike gospodina Molnara. Većina njegovih slika se gradi dijagonalom.
Bez obzira što je prisutna nostalgija za prošlosti kroz salaše koji žive u svakom od nas i neprestanom okretanju prošlosti u potrazi za sveopštim postojanjem i smislom života, Laslo Molnar nije pesimista. stradalnik, nezadovoljnik koji se okreće prošlosti jer ne oseća sadašnji trenutak življenja. On je slikar optimizma, slikar Pegaza, slikar ljubičastog repa koji odlazi u ono tamo što nam govori, šapuće o onom... tamo negde...
Svaka slika iz ljubičastih metamorfoza ima svoju priču. Slike prestavljaju sudbinu čoveka koja nema ni početka ni kraja. Načini i oblici slikanja se smenjuju i nasluću se potreba za pričom koju nam slika priča, a priča teče dalje u njoj nema kraja. Smenjuju se biblijske legende, grčka, srpska, mađarska mitologija od raspeća Hristova spasenja čovekovog, izbaoljenja, ispovest viteza oklopnika i slovenskog kneza ili bilo kojeg s porukom iz Biblije "Dubok je bunar prošlosti ko to razume".
Čovekova je nasoša potreba da traga za svojim korenima. U tom traganju prevazilazi sve granice postojanja i spaja Bibliju sa grčkom, srpskom i mađarskom mitologijom kao što radi gospodin Laslo Molnar u neprimetno prelazi u budućnost.
Pred nama je isijavanje svetlosti žute koja se pretače u ljubičastu. Oblaci pozadine prelaze u metafizičke oblike naslućivanja budućnosti.
Slike gospodina Molnara se svojom dušom približavaju posmatraču i nagone ga da im se vraća svaki put sa drugom pričom i razgovara sa njima. Jer i sam umetnik se opredelio za reči Delakroa i tako priredio ovu izložbu: "Slika je samo prilika, most duhovnosti gledaoca i stvaraoca."
(Reč povodom otvaranja izložbe slika Lasla Molnara, 10.09.1999. u okviru Kolonije književnika u Kanjiži)