Kalman Jodal
Diverzanti

Trojica nas je. Ne, četvorica. Koračamo jedan za drugim u smiraj, rastegljiv poput testa. Gazimo po prašini, blatu, lokvama natrijumperoksida, na svežem, još polutečnom betonu. Gregor nas iznenada zaustavlja. Kaže, hajde da operemo lica u sutonu, u toj zoni sumraka. Raširenih ruku ushićeno gledamo zalazak sunca između stambenih blokova i gradilišta. Gregor vadi žilet, zaseca podlakticu i sakuplja kapljice svoje krvi u kameni pehar. Svi činimo isto. Potom ispijamo po gutljaj. Pogledamo u crvenkasto-sivo, uskovitlano nebo, i znamo da je nečemu došao kraj. Stasasmo. Mi, industrijski partizani,diverzanti. Zatim počinjemo polako da se svlačimo. Sumrak, koji se preobražava u mesečinu, obuzima nas blagotvornom sumagličastom aurom. Poželim da kažem nešto naglas, da prekinem tišinu, ali iz mog grla izlazi samo dahtanje, režanje, hropac.

Prevela Draginja Ramadanski