Karolj Felinger
Osvešćivanje

Još nisam umeo ni da čitam, ali na moju
najveću radost, otac mi je nedeljno donosio
knjige sa posla, dobijao ih je za džabe,
radio je kao zidar u Bratislavi, kod jedne
firme, gde su renovirali
porodične kuće, stari
stanari ili pomrli, ili njihova čeljad
jednostavno već nije govorila jezikom
svojih roditelja, predaka, pa kako je bilo
sve manje Mađara u Bratislavi,
tako se naša biblioteka bogatila.

Ja sam kod kuće pre čitao pesme
Atile Jožefa, nego Šandora Petefija,
bio sam oduševljen s njima, kao srednjoškolac
analizirao sam njegove manje poznate i
rane pesme, prodrmalo bi me
čitanja pesme Vatra je, odlučio sam
da ću to recitovati na okružnom takmičenju
recitatora, i, čudnog li čuda, osvojio sam
prvu nagradu, ali profesor gimnazije
rekao je da ta pesma nije dostojna
recitovanja na zonskom takmičenju, zamenio ju je
za pesmu Mihalja Babiča Pre Uskrsa,
za koju uopšte nisam osetio da bi to bila
pesma za mene, nije ni čudo, što je moja
produkcija na zonskom doživela poraz,
a tada još nisam ni čuo
o dubokom i nepromostivom konfliktu
između Mihalja Babiča i Atile Jožefa.

Sa mađarskog prevela: Jolanka Kovač