Šandor Halmoši
Kao mesiju

Čekao sam te, kao Mesiju.
I čekam te stalno, makar da je to kao
psovka. Al' da li je greh čekati na pravu reč,
i ćutati za vreme posta? Nije to tišina,
čiji kraj nije govor, i nije to
govor, koji ne nadživi reči.
Sve me vređa, i kada se to sve zaglavi.
Ako kažem, nema nijedne duše,
ne mislim na tebe. Jer da ja
ne razgovaram sa tobom, to je nemoguće. Taj
veliki dečko, na tom uzanom krstu, i on je
govorio nekome. Ne znam, šta će biti
od sveta, i kako će se veliki ciklusi menjati.
Koliko puta će se plug okrenuti u nama.
Ali moram da ti kažem, šta je
sada. Jer to je samo sada. Ništa
drugo ne znam. Tu paklenu tišinu
ne dozvoljavam. Ta paklena tišina doći će.

Sa mađarskog prevela: Jolanka Kovač