Laslo Kirti
osmatračnica

najbolji patos, krov, zid pravi se od mokrih
dasaka. samo dok su mokre, prijanjaju
kako treba mojim škakljivim i osušenim idejama.
prostor je savitljiv tamo gde konstrukciji skladišta
ili prethodnom redu daski odgovara, tu mi najpre
sede, požute dlake na grudima.
pre nego što se na bilo šta osmelim, već sam odavno
izmišljen. kao dvojica razbojnika ili jedna pijeta,
s koje je nemogućeskinuti borovu smolu.
navučeno, nategnuto, nabijeno lepi se
telo na grede natopljene taninom. oboriti ga
ne može odavde nikakva tajna, skriveno nadanje,
olujna beseda na gori. smer niti, žile uzorka topole
jure niz prošle stoleća. promaja je, kao u crnoj rupi.
nategnuti godovi usecaju nagibe tela: nije seksi,
nije zafrknuto, ali je vraški neugodno. prorez spaja,
kao i nafircani razmaci između butina.
sitni prodori, onemoćanja: prozori na neizvagan svet.
ekseri, grčeviti trzaji u serijama. ritam razrešenja
istinski samo se iznutra oseća. neću da osećam na sebi
rutinu nijednog tesara, neću da razumem ništa,
što je nalik sredstvu i deluje po očinskim,
gramzivim načelima. neka šupa postane pesma,
makar i nikakva, nadređenog značenja,
kao usne na poljupcu,
letnje drvo za ogrev, osmatračnica, lopta, jurcanje jelena.

Sa mađarskog prevela: Jolanka Kovač