Želja da se bude rebro (mikroantologija)
Irina Mašinska

***

Nisam žetelica, proročica, naučnica, čarobnica –
ali u mene je tronoška-mladica
zabibana mladica nad glibom,
jednim lomnim i jesenjskim glasom,
nekadrim osjem i osinjim pasom.

***

Tronožac moj, sred pištaline seo,
nezamisliv na mestu
čistijem
u letu zatečen nepočetom
među barom i susednom galaksijom.

Tronožac moj, usred kališta pluta,
gde tuži trstika
ponad ševara,
niži i tvrđi od zelenih puta
ali kao one trepetljiv, bez mara,

Tronožac moj, sa nezemaljskom ćudi,
zavaguje u misli
posred gliba...
stameno ljubi sve što mene čudi:
sumornu svetlost i pesmu jeseni

2005

***

гле непоменика
гле самотњака
камен му у зубе
сав је од углова
седoгa прамења
лакогa корака
сâм себи оструга
сâм своја војска
и без предњака
и чему вуку пук

не клас него осје
оштровита кост је
никада по дану
већ вазда по ноћи
тешког ли устава
тушта и тма слова
дēњак многоструки
а длан празноруки
траг дубоке бразде
никад да зарасте

шумке карашумке
изнад воде стена
беле зубе кеси
и ти такав јеси
многа прође зима
цео си у мени
цела цепотина
неимах курјаче
за те страшних речи
мрморим у себи

није то љубав – ти
у тврдој си љусци
и у црној води
сјајe окрзлине
по белој стазици
огрезла у месец
крзнена прзница
сијаш као жижак
жудим за тобом
исцерена лица

сушти истоврсник
мог жића ос осје
најнежнији стожер
предуго потајно
кружисмо курјаче
мимо распуклине
ничијега ребра
време је за поврат
а дуг је то пут
у твоја недра