Ceduljice sa krilima
MIŠIKINA PRIČA. Opet je bila ona devojčica sa spojenim obrvama od preko puta. Mama ju je ponudila pečenom bundevom, a ja sam joj pokazao zečeve. Maćiku sam sakrio, pošto je sav u plikovima od buva. Kada prezdravi, i njega ću joj pokazati. Bilo me je sramota kada su nas mama i tetka Angelina povele u redovni obilazak nužnika. Njih dve se takmiče u tome. No, Miši, koji je lepši? Ja sam rekao da su podjednako lepi, mada ne mislim tako. Njihov nužnik ima drvenu rezu spolja i metalnu kukicu iznutra. Oni ne moraju da kucaju. Kod nas, ako je zauzeto, onaj unutra mora da kaže „hop”. U jednom nužniku je staklena pepeljara a u drugom saksija sa cvećem. Mi koristimo mađarske novine, a oni srpske. To je sva razlika.
Zviždukavi čika Rada je rekao da njemu niko ne može da se posere na nos, jer on otvori usta i sve proguta. Istina je da prelepo zviždi dok ide prugom i udara štanglom u šine, još izdaleka se čuje kad dolazi. Jednom je tetka Angelina došla da se svađa, jer je čula kako u staničkoj ostavi, gde moja mama radi kao spremačica, neko uzdiše i šapuće „Rado bácsi“. Čika Rada je tvrdio je da ta ženska osoba govorila „Branko bácsi“. Znači, to nije bio on.