Ceduljice sa krilima
OSNOVNA ŠKOLA NIKOLA TESLA. Zajedno smo išli i u školu – on u srpski a ja u mađarski razred, ali kadgod bi nam nešto u školi nedostajalo, obraćali bismo se samo jedno drugom. Ovde je Saša već ulivao poštovanje, nije bilo potrebe da ga branim: ispostavilo se da ima predivan glas. Zajedno smo pohađali hor, i stajali na školskom stepeništu... I danas bih mogla da otpevam ceo naš repertoar, kao što pamtim i Sašine solo nastupe. Postao je zvezda našeg hora, slali su ga na takmičenja, stalno je učestvovao na raznim priredbama – pa se i broj podrugljivaca polako smanjio, nikome više nije padalo na pamet da skandira „momak i devojka pečena kokoška“, uspelo nam je da ostanemo prijatelji. Školovao se za operskog pevača: tokom letnjih večeri čulo se sve do nas kako vežba kraj otvorenih prozora. Posle sam ga gledala u Rigoletu, Travijati, Seviljskom berberinu.