Dorogi moji, tetka Saša ponudila da napiše što ja govorim, što bi ja vam napisala pismo. Ruke ne mogu držati pero, a noge moje stale golubi, tanke su nemoguće, jedva mogu hoditi. Što ja mogu delati? Dorogi moji! Ovde se ima klavir, ja ljubim igrati sve dok mi ruke mogu.
Tetka Saša rodom iz Rume, znam da to nije isti Rim, ali mi se stalno kaže da ona ima neku svezu s Gospodom Bogom, ona i tako dobra k meni. Skazala mi je da će mi da skaže tajnu o sebi, ali još nije skazala.
Iz okna našeg doma vidim ulicu. Kad je zima nema ljudi, ulica je pusta, toliko se granice derev stežu k nebu.
Vot pišu vam eti stročki
iz daleko-daleka!
Svi mamini angeločki
odleteli, i
Ljubim, ljubim vas svih! Neka Bog bude s vama! Molim se o vas.
