Ceduljice sa krilima
RIBARAC. Nicale su nove kuće, dograđivale se stare, menjani su propisi, zatvorena je tetka Irenkina ribarnica, otvorile su se nove kafane... Ali miris Dunava koji sa dve strane zapljuskuje poluostrvo ostao je onaj stari, baš kao i ovdašnji duh mesta, koji se opire gradu, ostajući nepromenjen. Od Mornarske ulice na pet minuta biciklom, a od kuće ne više od petnaest... Ako se negde ne bih zadržala na partiji karata, ovde sam redovno provodila popodneva, da bih tek pri povratku svratila kod bake na užinu, više zbog alibija. Tu smo išli i na žurke, u ribarsku kućicu roditelja mog školskog druga ukrašenu plej-boj zečicama. Ovuda je vodila trim staza za zimske treninge veslačkog kluba. Ovamo sam dovodila svoju decu, rođenu u Budimpešti, da hrane labudove.