Ceduljice sa krilima
ŠTRAND. Otkad živim u Pešti dovodim svakog do ludila jednim te istim pitanjem – gde se u Dunavu može kupati. Većina Peštana se na to, naime, užasne, jer Dunav smatraju i zagađenim i opasnim. Na šta im ja lepo i natenane ispričam da sam više od dvadeset godina redovno, a nakon toga kadgod sam stigla, leta provodila na novosadskom štrandu (mada, dok ne stigne od Pešte, teorijski gledano, Dunav postaje sve zagađeniji), gde je predivna plaža, voda bogovska, pečena riba vrhunska, testo za picu zamešeno na licu mesta, toaleti uredni. Tamo se igrališta za odbojku i više puta dnevno čiste, uveče se održavaju koncerti, ulaznica se kupuje za sitne pare, a kome je i to mnogo, sa špica Ribarca može lepo da prepešači. To je jedino mesto u Novom Sadu na koje i moja deca idu sa nepomućenim oduševljenjem.