Ceduljice sa krilima
TREĆE PISMO.
Draga Vera, Kako mi je drago što si mi odgovorila i poslala sličicu s decom. Tvoja devojčica (to je ona, zar ne, među Ninom i Nikom?), ona vrlo liči na tebe. A moja Nina stala prava lepotica, kako ja nisam znala da je porasla toliko velika? Trebat će se brinuti o njenim kavalerima, pa i ja sam se rano izašla za mužem.
A znaš li, moja draga, kako sam napokon počela da razumem. Ja sam tražila Boga ovde ali ruski Bog, onaj koji me razume, nije ni čuo za neku Ameriku. O zašto sam ostala, ostavljena tako daleko od svih mojih, od svih rođaka, od Rostova gde još imam rodbinu i razumevanje? Čitam i razmišljam, ne govorim mnogo lekarima, čak ni mladom Dr. Lukiću, koji sve reči razume ali ništa iz smisla. Zašto nema takvog lekara kao što je Čehov bio!
Piši mi još, molim te, i piši o deci. Kako sam ja sreću izgubila.
Tvoja Anastasija