Kada kročismo, znaš li...

Kada kročismo, znaš li,

U ovaj jezerski hlad?

Vreme za milost ne haje,

Već dve godine je od tad.

Popodne, sećam se, riše

Smešak jesenskog dana,

Dok ćuv pitomi njiše

Zlatne odore grana.

Kao i sada, u jezeru

Nebo se kupalo vedro

Dok zaneseni čun

Njihaše voda štedro.

Još tada sve ovo milje

Ja snatrio sam većem,

Poljuba izobilje

Što mi na usne sleće.

Dve godinice... Vreme

Odnese mnogo tog,

Al ne tužim se, jer

Ja dobih od njega zalog.

Tebe sam tada upoznao,

Đerdanu mojih nada,

Za koju odmah bih dao

Sve što imah do tada.

Ostanimo još malo ovde,

Gde tako patih onomad,

Dok me ne preplavi sveg

Našeg blaženstva sklad!

Erded, 1848. (27. septembar)

Iza onih modrih gorskih bila...

Iza onih modrih gorskih bila

Od sada živećeš, moja najmilija,

Privijena uz svog srećnog muža

Kome milje tvoje srce pruža;

Upoznaćeš dragosti daleke

U rumeni nove zore neke,

Dubrave Erdelja, samotnice,

Podastreće pred nas svoje lice.

Usudu verni smo i ti i ja,

Jedini drug nam je priroda,

Vekovečno divotno jestestvo,

Zanosa i divljenja nam mesto.

Ima li druga boljeg, kaži,

Što nikad ga ne uhvatih u laži,

Što senku s duše bolne skida,

Ne nanosi rane već ih vida.

Živećemo izvan svakih muka,

I neće nas taći svetska buka,

Samo romor nalik bruju mora,

Odjek nekih dalekih razdora,

Nemoćan da rastera nam snove

Dok nas uljuljkuje u zanose nove.

Tamo te vodim, jedini moj cvete,

Samoća i pustoš gde nisu uklete,

Ne bi li reči za te izmišljene,

Ženo moja mila, grunule iz mene!

Satmar, 1847. (1-7. svptembar)

Na izmaku godine

Krećeš, godino namirena,

Ne idi sama, stoj;

Gust je ispodnji mrak,

Treba ti svetla zrak,

Ponesi sobom poj.

Laćam se tebe, struno

Što dugo već tamburaš,

Štimujem prozukle žice;

Stara mi družbenice,

Šta li to jošte znaš?

Vredela ako si što,

Najlepši pusti glas,

Prilika sada je prava

Da se razglasi slava

U ovaj praznični čas.

Ko zna? Možda poslednja,

Potonja biće to pesma;

Ako je odložim tuna

I ne latim se tih struna,

Presahnuće životna česma.

Podanik boga Marsa

Ne mogu iz stroja više,

Zagnjuren u eru rujnu

Povesnicu pevam bujnu,

Gde sablja krvlju piše.

Odjekuj i ti, žičana drugo,

Odjecaj šta te skoli;

Drska i smerna nota ti svaka,

Bliskavica okolnog mraka

Što i raduje i boli.

Olujnog vetra budi glasnik

Što vitla bez straha i mane;

Ali i lahor što nežno diše

Dok osmehnuto, plaho njiše

Travke s naše poljane.

Ogledni zorno u sebi

Života šareni mlaz,

Čija dva najlepša cveta

Behu - mladosti seta

I ljubavni neprolaz.

Sve što kriješ u sebi

Neka zazvuči jasno;

I smiraj sunca pali

Obilje boja što gali,

Dok još nije prekasno.

Oglasi se bezobzirce,

Pesmo moja, na pretek,

Neka glas tvoj ne umine,

Nek odjeknu u vremenu

Svi vrhunci, svaki vek.

Debrecin, 1848.
(krajem decembra)

S mađarskog prevela:
Draginja Ramadanski

GRAFITI

Grafiti se pišu Uspravno

(da ja mogu da čitam s leđa)

I

Smoki volim da jedem

uskoro

drvo pomokri

i videćeš da se ne stidiš

sve-mir držati u rukama

ja sam jabuka

koju se plašiš da Pregrizeš

misliš da će te onda Savest

pregristi i srce će ti pući

ti si jedna mokra oporuka

na sanduku

na tavanu

na gajbi

u bašti

vrlo te sankam jezikom

ti si moja

neartikulisana

Reč

II

ako oni pankeri iz sna

što su sanjani u Holandiji

dođu i poduvaju svu vutru

onda se, brate, najebi za

dolar kupi burek

III

ja sam egoistična svinja

moj obor je inteligencija

(IV)

za afirmisan svet:

"0 je nula i bez crte"

Flori

Cvet u zidu

sećanje svoje ima

kosa u očima

put je istini

Znaš; treba spoznati

listove pesama

i korenje žbunova

treba zagristi

sočnu jabuku greha

ati ne progutati je

Zid

Zid koji nas deli

samo mestimično

zadubljen u svoju

debljinu i laž

užasnut slepilom

življenja i krikom

pozadine

iz koje je stvoren

snažan i bled

zid koji nas

samo mestimično

odvaja

AWAKE

Do blin Da ća

Šta bi ti Da

Do blin Da ća

Ća DO DA Ća

Blin da do ća

Zbogom HOME

ODOH JA

Skrama plesni

(Izvornik: Selected Poems of Zvonko Sarić, Subotica, Seismograph Books, 1996. prevod: Ilija Bakić)

h-ha slovo

izbočenog stomaka,

punos krhotina

izgubljene celine -

mogućnost za budućnost,

a sanja barok

retro žmurkice

gerijatrije,

munem laktom be

potkačim ce

vrisne i klisne

ili bisex ili-ili,

od stvaraoca oca

do muškarca genija

(fićuk jedan

sad!, složno)

odlažu lažu

vode zavode

strašljivce plašljivce

u vremenu

bez raspojasanih

ženskih gozbi,

serijski:

nužne geste tela

testa sitog

stomaka,

smrdi al'

jesu jeli

jesu siti

jesu za,

lep lob za zglob

ovce uvek

vek navek da vuci na broju;

usmerivači

poželjnog strujanja

konspiracije ćutanja,

ironija bešumnih

proteza,

ne uskličnik

!?

da li sam

i ja tišina,

nije to

na izvol'te,

zasiti.

Dosta mi je njenog čekanja

epilog -

STANJE NA TRŽIŠTU: PESNICI, PESNICI

ŽALEĆ' ŽALIM

NO, NEKA S TEŠKIH MISLI

NESTANU BORE,

MI ĆEMO DA ŽUBORIMO,

A ŠUME NEKA ŠUME ...

O UPLATAMA U GOTOVOM NOVCU I STVARIMA I PRAVIMA I NJIHOVOM SLOBODNOM I TRAJNOM RASPOLAGANJU VIDETI ČLAN 95. - VELIKA ADMINISTRACIJA KNJIŽEVNE PROIZVODNJE

prolog +

dosta mi je

njenog čekanja

da se porodi!

poezijo,

jesi li ti

breme moje

ili si bremenita

mnome?

inati se sa drugima,

nasukavaj tupavce

nek' se natežu

preko stola, tarabe

međe, plota i razora,

a meni se skini

da vidim svet;

žudnja, nego šta! prasak,

trag do kreveta moj:

kožnjak, rolka

atletska bela,

somotske crne

cipele, čarape

i pamučne,

a za tobom osta:

ekavica, ikavica, ijekavica

postajemo zvuk,

prepleteni govor, erupcija

sjajimo jer smo lava,

težinom tela madrac

elastični koridor,

raskrsnica - miss leta

ostala poslepodne

daleko iza nas,

zaradili ožiljke, znaci

stimulativni putokazi

na rasporenoj koži,

1, 2, 3,... glagol se,

senka samuraja

u zamahu, ljubavnici

popucalih kapilara,

podno pupka zvuk

benda iz privatne

mitologije, završnim

rifovima zvučni ritam

jenjava, kliznu

stopala u sobne papuče

(komocija sladokusaca),

šaltamo se baterija

silom, ATC

super heavy 6F 9V

na žbrk program,

dopuštamo da sija

ekran mozgolom,

uz francusku salatu

neutrališemo ga smehom,

turisti futuristi

neobuzdano radosni,

i nek' se napinje

mozgožder i nek'

plazi jezik ispucan,

strahove bućnem

u akvarijum

život je u nama,

držimo se za ruke

nežno, deca

dodirujemo se našim

jezicima.

Slovocikli nad Panonijom

ni - na

lunana,

lunanaut

iz vasmira

aterira,

za dobrodošlicu

slovocikle

sam vinuo

na nebo

Panonsko,

a astrofizičar

mi odmah valja

flash - back:

ranoranioci?! -sećam se:

napomene urednika,

kritičara, priređivača

oslonjenih na

parking - satove,

('ajmo mi)

siđmo

u psihodelik

klub "Kopno",

uz cisternu

opa o starcu,

držao države

uz srećke,

drž (ne) daj

iseckane granice

buđave hartije,

srećke & države

zgnjeckane po u

fašir, cena za

netto (rad strica

mese), prodavao

u svom rejonu,

a onda u menzu

i sve dok sluzi,

svedok služi

za abecediranje

blagdana

književnih kalendara;

gle-gle: jelovnik!,

lepak lovka,

i srećan im

nakit -

nazdravimo

sigurni u

jedno;

viršle zna

svako da,

(a može

i bez podgrevanja)

avgust ili maj

svejedno,

srećno im bilo,

odigramo partiju

premeštaljke

redoslednih sklopova

cedimo abecedu,

zvižduk azbuka

kolor neon kolaž,

i već u zbilji

noći, sedimo na

dvorištu,

pogleda iz

ka izvorima,

tišina, a ne

muk, predah

pre novih

čitljivosti,

slovocikli su

nad nama,

biramo vožnju.

Nove čitanke

dečija slagalica

školica za školicom

skok preko,

ali ko to radoznao

u prekoračenja

kad iste dvorba dvora

da se dvori dvorište,

grad za gradom

soliteri podrhtavaju

to letači stižu

slovociklima gradioci,

elemente raspoređuju,

strukturu značenja

oblikuju rezovi

nemira, neregistrovani

dodatak: eksperimentom

ostvaruje se energija,

oblici slovocikla

izrazi razvezanih

čvorišta, dinamikom

izdužena linija

u naponu klizi

gipko se uvija

i izvija, tvorenje

oblika komuunikacije

na kosmičkoj

vetrometini,

ikonografije imidža

reči, energetska

područja podsvesti,

fantastično preplitanje

puta, delim, množim:

tačka susreta =

performans.

 

HODAČ

Hodaš po gradu ko avet noćna

po zidu grafiti, po zidu skiti,

hodaju kroz noć travesiti

po zidu grafiti, po zidu i Ti.

Senka te piše, senka te crta,

ostaje vreme iza tebe,

senka te laže da te ima

po zidu senka, senka od Tebe.

Hodaš kroz noć, sve do jutra

više te nema, jer već je sutra...

*

Igrali su žutom ulicom

šareno obučeni

rogati neki

smiješni neki

i tužni.

Nisam im ime znao

bili su ružni

i nisam im pobjegao.

Ja ime nemam

žute ulice nema više

na ploči piše:

Bili su rogati neki

smiješni neki

i tužni.

Bili su ružni

i niko im nikad

nije pobjegao...!

 

RADIO

Jutros sam upalio radio.

Hteo sam da čujem

pesmu.

Začuo sam brujanje

tenka.

Sakrio sam se

u rov ispred kuće.

Na drvetu je pevala

ptica.

Uzeo sam pušku

i ubio je.

Hteo sam da pratim

bruj tenka.

Od njega mi je

zavisio život.

Ceo dan nisam

smeo da priđem

i ugasim radio.

Plašio sam se da

tenk ne opali.

Pobio sam jato

ptica.