|
Divne, realne laži (Dva ogleda o poeziji Ljubomira Đukića) je knjiga ogleda o dvema knjigama Ljubomira Đukića - Tonska slika (1997) i Smola (1995). Ovo je osma knjiga esejiste i teoretičara Miodraga Mrkića i prva knjiga o poeziji pesnika iz Kanjiže Ljubomira Đukića, pesnika čije pesme Mrkić, ponekad upoređuje sa svetskim elitnim pesnicima. "Ovo je prva knjiga o poeziji Ljubomira Đukića, relativno mladog pesnika, ali verujemo da će ih biti još, sigurno i boljih od ove knjige" - kaže Mrkić. Svih pedeset pesama Tonske slike esejista je tumačio, komentarisao. Nekoliko pesama je "tumačio" u smislu "bez komentara" upravo iz njemu nejasnih razloga. U drugom ogledu (o zbirci pesama Smola) esejista je, kako se to kaže, napravio antologijski izbor i otprilike jednu trećinu pesama tumačio i komentarisao. U prvom ogledu su opširniji uvod i zaključak. Knjiga sadrži i opšti zaključak. Ove dve zbirke su u neku ruku reprezentetativne za stvaralaštvo Ljubomira Đukića. Ivo Andrić jaže: "Ja sam uvek isti od Puta Alije Đerzeleza" . To mislimo za sebe mogu reći svi pesnici, pisci - da su isti od svog Puta. U tom smislu mi kažemo da su ove dve zbirke Ljubomira Đukića reprezentativne, da se u njima vidi duh-duša i izraz celog Đukića pesnika (bar zasad). Đukićeva poezija je van našeg standarda, konjunkture, njegovog vremena (uglavnom konfekcijske teme i izraz - "nacionalno biće" itd.). Đukićev stil je stil "večnog realizma" sa vatrama ekspresionizma, nadrealizma, diskretnog mitskog. Malo se šta može protumačiti grubom sociološkom kritikom. Više su u tumačenju lirike Ljubomira Đukića pogodne mitska, psihološka, arhetipska kritika. Pesnik zaista ima raznovrsnu tematiku: mistično, metafizičko, vreme (u fizičkom smislu), psihološko, socijalno. Samoubistvo, homoseksualizam, malograđanski duh, erotsko (lišeno konfekcije standarda), poetika. Različite vidove manifestnog, pojavnog ali koje je zaista manifestacija esencijalnog, Ne(bića). Ceo taj tematski registar u svojoj knjizi ističe i tumači esejista Mrkić. Tanana ljupka prigušena raspusnost duha antike; možda i francuske minucioznosti sa u srži stvari zagonetkom esencije, Ne(bića). Naravno, pisac ove knjige govori ne o uticaju no o srodnosti koja postoji kod pesnika. Lirska neposrednost ne umanjuje opštost, čulnost, čuvstvenost, ne umanjuje elegenciju i ukus. Nenametljiva učenost koja više ide iz ličnog iskustva, posmatranja i samoposmatranja. Diskretno i otvoreno pesnik govori o patnji i bolu pesnika. Sve ovo o čemu govorimo u ovoj knjizi esejista, recimo grubo, podlvači. Đukićeve pesme su raznovrsnog oblika. Ponekad se desi i kao neka vizuelna pesma. Neke varnice haiku poezije. Slobodan stih uglavnom poetski funkcionalno bez interpunkcije; bez velikih slova. "Poetske reči" sa ponekad akustički harmonizovanim terminima. Mnoga svojstva ove poezije zapaža Mrkić. "Sve u svemu - originalan, autentičan pesnik kojih malo ima danas, kao i uvek, pesnik uprkos estradi, uprkos industrijskim prikazima, uprkos recezentu dinaru, uprkos broju članova udruženja., uprkos mnogim 'bardovima', 'mnogim' prevodima mnogih 'na mnoge jezike'. Dakle - uprkos našoj i svetskoj standardizaciji literature (tom estetskom zlu) koji se rađa iz mnogih razloga pa i razloga novog svetskog poretka. Uprkos danku svetskoj integraciji, vidu danka starom i novom zlatnom dobu. toj afirmaciji 'svetske književnosti' (Gete). - uprkos svemu tome postoje pesnici, Đukići. Dužni smo da kažemo da postoje, time govorimo da i mi postojimo" - kaže Miodrag Mirkić. |
Miodrag Mrkić Sadržaj: |