|
Webmagazin
|
||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||
Decembar 2008. godine |
|||||||||||||||||
 „Opet sam ovde nakratko i ćutim pored Tise. Niz nogu kljastu mrtvog mosta vise i ližu skelet druma magle.” Lajoš Turzo „Jadnik je. On je spisatelj, kažu lokalne novine Trešnjevke, ne bez ironije. Razmetljivac. Živi na grbači dve žene. Već mu je trideseta, ali budimo realni. Detinjstvo nas zove, mladost, zajednički ispijene flaše viskija. To je naš Berivoj, sećate ga se, gurnut u izbor kojem se nije mogao odupreti. Jebeš proklete umetnike. Berivoj čija je žena kažu abortirala sve njegove sinove, još se nije otarasio proklete navike da žmirka očima, tim očima je progutao mnoge knjige i poprimio nekakvu gušavost, kao da su se knjige zaglavile u vratu. Berivoj u sabijenoj televizijskoj emisiji Operetna, predgovor književnosti, na raspolaganju ima trideset sekundi. Operetna se emituje rano, to malo ostrvo koje je Berivoj zadobio nije promaklo gostioničaru koji, naglas smejući se, naručuje pivo za Berivoja i otresa pivsku penu krpom, do krajnjih žila napeto: Kuća časti.” Leila Samarrai „I have visited four times in five days, bridging you to see my lover, temporarily in Maryland.” Sibelan Forrester „„воздух, парящий облаком слитным скрытый в парах зефира воздух под вечер в сахарных бликах в сахарных бликах ветра ” Sveta Litvak „gore izgleda sa severa dolazi oluja biće kiše nadam se da malo odahnemo” Dušan Gojkov „Люблю народные инструменты, игру на недрах, на пианоле, что слегка подмяукнет ретро. Где моя внутренная Магнолия?” Татяна Щербина „Из осеннего неба свисток – И летит паровоз на восток По полям, как ладонь, заскорузлым.” Мария Игнатьева „Я видел беличью беготню – или драку? – на сером стволе столетней пинии.” Nikolaj Bajtov „Dok vešto kormilom snuje, ni zbog koga ne zastajkuje, ne baca pojas za spas, utopljenika sustiže glas: Samoubica želi potonuće i žmuri na svoje plivačko pregnuće i šampionski soj. Zato zar splav da stane moj!” Ištvan Besedeš „Razmišljati na »filozofski« način, uopšte ne znači izražavati svoje – već nečije tuđe, moguće, misli, sa kojima ja kao autor uopšte nisam dužan da se poistovetim. To misli i govori u meni neko drugi. Otuda i pojava lika – nosioca datog razmišljanja, koje ja ne osećam u potpunosti kao svoje.” Mihail Epštein „To su, dakle, ti omaknuti, neopevani, na nas nasukani parčići kulture, koji nas presreću u komatoznim, graničnim stanjima, u bolnicama, ubožnicama, kupatilima, javnim govornicama, zajedničkim stanovima i dvorištima, u suočavanjima sa telom i njegovom trošnošću. Bolest epohe kao stupor, atrofija, zabezeknutost nad neprovodljivošću nerava do mišića, nad svim tim zaprečenim korespondencijama života i kulture, namere i učinka.” Draginja Ramadanski „C нег прошелестел. Не видать дорог. Жизнь моя пробел, Поле между строк.” Мария Игнатьева „Ovo je još čisto jutro koje posmatram sa tobom. Belu geometriju što je tokom noći promenila grad.” Oto Horvat „čistoj sredini pisma možemo dati bilo koje ime: „fon”, „okruženje”, „pauza”, „vanznakovna sredina”, „čisti bitak”, „belina”, „praznina”, „polje”, „bezimeno”...Ali ni jedan od ovih znakova neće odgovarati svom označenom, jer označeno čini označavanje mogućim samo pri datim uslovima, ostajući pri tome izvan granica znaka. Ovo označeno se manifestuje kao  t.j. čisto polje, koje okružuje svaki poseban znak i tekst u celini.”Mihail Epštejn „U prilici smo da postanemo svedoci kako vlat po vlat, poput sretnog čoveka , ili odjednom, kao bog (Vörösmarty ) – osedi zemlja... Šta nam to pripoveda, šta znači netom osedeli travnjak? I kako se doima bela travka na beloj stranici knjige? Šta to prekriva, šta pokriva? Za predočavanje tog dešavanja da li su dovoljne nijanse sivila? Nosi li ono u sebi i nešto nevidljivo? Kakva li se to igra odigrava ispred bezbojnih kulisa?” Bela trava – poziv „Вот и весна. И пусть кругом ещё снег и лёд. Все равно асфальт под ледяной корой богатством весен- него солнца уже блестит.” Фаина Гримберг „„Jeti”, – pomislih, ali nisam pogodio: iz oblaka se promoliše rogovi. Kako sam po vaspitanju materijalista, nisam bio spreman za ovaj susret, ali priznajući neizbežnost očevidnog, učinio sam korak ka polaganju računa. Rogovi se takođe približiše, otkrivši pogledu zdepasto telo kozoroga koga su kod Žila Verna, sećam se, zvali muflon.” Aleksandar Genis „Jedan jezik plus jedan život. Znače li onda dva jezika dva života?” Oto Horvat „Desilo se to pre kraja sveta; – onako, kako samosvest meri Vreme, – patuljasta galaksija se rodi” Ištvan Konc „Koprcajući se na suvom, horoskopski riba, odmah sam grafički sa dva znaka obeležena. I još uvek ne znam da li sam som ili štuka, da li to «riba ribi grize rep» ili, kad jedna posustane, ona druga, svom snagom zamahne perajima?” Zdenka Feđver „Od početka prošlog veka osnovno pitanje i samim tim i osnovni problem književnosti jeste dezintegracija čoveka i sužavanje segmenta sveta koji može poimati. Razna stremljenja tokom jednog veka su naime otvarala i mnoštvo drugačijih pristupa i stvaranja, niz, danas već kanonizovanih književnih govora, ali ovaj problem kao osnova tematskog pristupa i književnog diskursa je ponovo dobio na značaju na okretnici milenijuma: globalizacija društva i pored informatičkog povezivanja pojedinaca vidno i neumoljivo pojačava izolaciju jedinke, čak do potpune minorizacije subjektiviteta ličnosti, što je za književnog stvaraoca više nego pogubno.” Jožef J. Fekete „Najteže pada ono nikada više . Bez njega, nomadizam je normalno, čak pomodno stanje današnjice. Čovek oseća potrebu i da ode i da se vrati, i tako u beskraj. Čovek može da zavoli i druge obale, i što je još važnije, može da postigne da tamo zavole njega. O tome pišu Vladimir Tasić ili David Albahari, koji su osciliranje između nove i stare domovine prihvatili kao podnošljivo i podsticajno stanje. O tome piše Novosadjanin Atila Balaž, koji živi na potezu Novi Sad – Budimpešta. Njegovi mađarski prijatelji, kad primete da je setan, šalju ga u Sentandreju, kod „njegovih Srba“, gde je iznajmio garsonjeru, da stvara i neguje svoju nostalgiju.” Draginja Ramadanski „Spavači na ovom mestu masovno odustaju od daljeg snevanja i traže povratak nazad, najpre u donji san gde se nanovo susreću sa sobnim utvarama međusnevanja, a potom u vrištavi ulazak dneva koji im dozvoljava da zadrže jedan zavežljajčić iz gornjih nad-zona okatosti, ne, upravo jedan z n a k, jedno obeležje na slepoočnici da su i z l a z i l i iz sebe pristajući na slabu ili nikakvu mogućnost povratka i cenu da zaborave sve što su videli, čak i magnoveni poluiščezaj stropoštavanja svetova u orkanskom preseku obloženom netrepćućim očima.” Svjetlana Čećović „one koji se siti mole sa onima koji će sa moje sahrane otići gladni ” Zoran M. Mandić „Poreklom Sas, dakle u velikoj meri genetski ne-Mađar, načinio je odsudan kulturološki izbor – da piše na mađarskom i bude deo mađarske kulture. Mnogi veliki mađarski stvaraoci su to činom svoje odluke a ne matrikule, na primer Petefi, koji nema ni kapi mađarske krvi. To opet podseća na situaciju u Rusiji, gde su veliki kosmopolitski nastrojeni pisci nemačkog, jevrejskog, čuvaškog etc. porekla i vaspitanja ostali fanatično verni ruskom jeziku kao oruđu svoje umetnosti. Ali imamo i drugačije primere (Nabokov, Makin etc.).” Draginja Ramadanski „Priča se kako su guske spasile Rim. Mislim se: možda je secesija spasila Suboticu? Pričao mi je Bela Duranci da su posle Drugog svetskog rata poslali ovamo neki upitnik: ima li nečega što bi valjalo zaštiti kao spomenik kulture? Odgovorili su odavde: NEMA! Nema ni Gradske kuće, ni Sinagoge, ni Palate Rajhl, ni Palića.” Boško Krstić „Imao sam jednog prijatelja, nazovimo ga Prole, koji je, verovali ili ne, najviše od svega voleo da radi. Voleo je prost, svrsishodan, svestan rad i zbog toga je bio vrlo siromašan.” Darko Kovačević „Tek kada sam spomenuo Italiju sinuše mu oči i on neočekivano zapeva: – Ella mi fu rapita.” Pal Bender |
„U početku je to više nekakva snuždenost, koja s napredovanjem postaje sve kompaktnija i neprozirnija. Lagani veo naleže na odabranu žrtvu kao sve tegobniji teret, kao da bi da je uguši, što i jeste krajnji cilj nostalgije. Prve vizije suznih akvarela smenjuju se pejzažima u ulju, mrtvim prirodama, portretima sve brojnijih pokojnika. Iz dana u dan potmuli sloj postaje sve deblji, izložba pak sve bogatija, i beznadežno nepreglednija. Čovek baulja pod sopstvenog sećanja, i neprekidno prebira po njima, kao da traži neku malenkost usred gomile đubreta, koja čini opsesivnu svrhu prohuljalog vremena.” Atila Balaž „Šta će biti sa letom, šta s nama, otope li se ptice, oliže li ih jara sa dalekovoda, zakatanči li im kljunove, mlateći ih sveudilj?” Ištvan Besedeš „zEtna upravo započinje privatizaciju sfera. Upisujemo pravo na vlasništvo nad kvadratom neba, svakom autoru koji uokviri u tekst, sliku, zvuk – komadić neba iznad nas, slućene/prave njegove pojave, likove njegovih stanovnika itd., i to ubaci u poštansko sanduče zEtna nebo@zetna.org.yu ili nebo@zetna.org, koje je otvoreno za ovu svrhu. Prva zbirka ličnih nebesa u okruženju ujedno je i eksperiment za uspostavljanje Kraljevstva Ujedinjenih Nebesa. U slučaju uspeha, učesnici stiču državljanstvo-nebesjanstvo kao i putne isprave za lakši prelazak preko nebeskih granica.” Moderator „Odskočila sam od tla, kao balerina, istegnutih mišića, pravilno ispružila i zategla stopala i prste, a onda, lebdeći nekoliko stopa u vazduhu, počela sam da pokrećem noge, ali u mestu, unapred, pa unazad, i polako sam lebdela sve više i više.” Zdenka Feđver „– гавань небес кобальта и сиены ты выскальзываешь на бис из глубины сцены –” Ирина Машинска „Я видел беличью беготню – или драку? – на сером стволе столетней пинии.” Nikolaj Bajtov „Kupi mi mesa i vina U ruku tutni putnu kartu, jer Neću krenuti inače Pod imenom madam Nina” Sveta Litvak „Čak i kompjuter na kome sada pišem ove redove i koji je sposoban da ih zauvek sačuva u svojoj memoriji – ni on, naravno, nije samo mašina za olakšavanje manuelnog rada; to je anđeosko telo koje za mene, umesto mene, obavlja rad moga uma i, iz nesagledivih dubina displeja, saopštava mi njegov rezultat.” Mihail Epštejn „Iluzija duševnih šara Obuzima smrtni prah, Izmaštana i nestvarna, Krasi je muzike dah.” Marija Ignjateva „Asortiman tih metaforičkih plovila do smisla je povelik: od barke, lađe, jedrilice, do galije, krstarice pa i obične dereglije. Reklo bi se da je voda ovde u milosti pesnika, kao blagotvorna, životodavna stihija, nasuprot peska, kala, mulja, lesa, koji su simbol prolaznosti i smrtnosti.” Draginja Ramadanski „Alzas je i mene zapanjio, ali ne suzom, već pomišlju – da rat može biti prolog braka. U stvari, kako nam svedoče mnogobrojne slikarske verzije otmice Sabinjanki, to se već i dogodilo.” Aleksandar Genis „Najbоlje je svakо dnevnо se šetati, akо već živite u Sremskоj Kamenici, dоlmоm pоred Dunava. Odnekadašnjeg značajnоg parka kоji i danas gоvоri kakav je biо i kakav bi mоgaо biti, pa između vode Dunava s je dne strane i zelenila s druge. Prоstоr vоde kaо da se kreće i odlazi, nestaje; a prоstоr zelenila je nepоkretan, stabilan, gоtоvо uvek istоvetan.” Sava Babić „На мосту между парами фар к вертикали пройду парапета... – Что вы! Песня моя не допета!..” Александр Воловик „Iz dana u dan ista priča: vadi ključ, bes raste, otključava i on nestaje. Samo, gospođica Bistra je postajala sve zamišljenija. I jednog popodneva, dok se spremala da izvadi ključ, odluči da ga ne izvadi, već da pozvoni.” Biljana Ćućko „Sećam se jednog divnog jutra, plavetnog i srebrnog, kada sam teška srca prekinuo svoje uobičajeno letnje lenčarenje, natukao šešir, uzeo palicu i stavio u džep šest kreda jarkih boja. Onda sam otišao u kuhinju (koja je, kao i cela kuća, pripadala poštenoj i razumnoj ženi u jednom selu u Saseksu), i upitao gazdaricu ima li pak-papira.” G. K. Česterton „„Jeti”, – pomislih, ali nisam pogodio: iz oblaka se promoliše rogovi. Kako sam po vaspitanju materijalista, nisam bio spreman za ovaj susret, ali priznajući neizbežnost očevidnog, učinio sam korak ka polaganju računa. Rogovi se takođe približiše, otkrivši pogledu zdepasto telo kozoroga koga su kod Žila Verna, sećam se, zvali muflon.” Aleksandar Genis „A crow alone cries to a crow alone in a nearby tree – a few flakes thicken the air.” James Kates „У меня улетело белое, Светлое, улетало, звеня ” Sveta Litvak „Бело је чудесност равна живљењу, рекла је, драгоценост присуства свих колора једновремено, ал' који се силом надметништва потиру, те на концу видимо бело као јаку дневну светлост. Бело је свеукупна мoгућност, и добра и зла, и умног и заумног – колико ли је тек заумно велико, огромно као сав свет и сва бесконачност. Бело је симбол све ширине, све дубине без ослонца, скуп свих боја одједном.” Laura Barna „ Crno je prekid i trajni odlazak, belo je nestanak, i večito lutanje. ” Predrag Crnković „njišu se u ritmu, pomeraju oblake sa neba” Aleksandar Šaranac „Razlika između stvarnog i nestvarnog nekada je tako zanemarljiva, da je Judita Šalgo svojevremeno postavila ključno pitanje: da li postoji život. Baveći se svih ovih godina piscima na jedan poseban, nevidljiv, način, i sama se često pitam. Znam samo da pisci, češće nego ostali ljudi čine suprotno od onoga što se od njih očekuje.” Draginja Ramadanski „Mislisav Peterlić je rođen...i još nije umro. U životu je želio biti slikar, ilustrator, crtač stripova, profesionalni rally vozač (utrka Pariz – Dakar je vrhunac !), pronalazač, pisac, kriminalistički inspektor odjela za ubojstva, arheolog, kemičar, fizičar, restaurator fresaka i slika, tajni agent, nogometaš, filmski glumac. Na sredokraći svog života, ili, točnije, pri kraju, uzimajući u obzir začetke raznih bolesti što su ga njegovo golemo iznenađenje počele spopadati, postao je pisac.” Predrag Crnković Grad Hameln je star-prastari, i pre svega ceni delо, ni na rečma ne škrtari: grad i pо je tо zacelо. Marina Cvetajeva „Kada bih se ponovo rodio i mogao birati, ne bih izabrao ovaj jezik, ni ovo zanimanje.” Mile Stojić „Svi su već zaboravili na Gagarina Prijatelja sreće Divljih pčela bršljana Stršljena i roda bijelih” Andrija Radulović „Čaša crnog vina, kriška raženoga kruha, roj svetih krava i pokojeg bivola beznadnoga, jato umornih planeta, krdo vila, kohorte, legije patuljaka, irskih i cirkuskih, dobrohotnih i bogo/ne/zajaznih, parče sira kozjega, snjegovi lanjski, ljeta buduća koja nikada /p/ost/v/ariti /se/ neće, uspomene na /pro/ljetne sutrašnjice, nade u bolju prošlost, dostatni su za jest/anje/, za početak svako/liko/ga divnoga ob/r/eda...” Robert G. Tilly „Gospodin Filip Тrofimič dnevno јe silazio liftom do četvrtog zalazišta. Razume se, hodnici su bleštali pod neonskim svetlom, baš kao i kućica lifta (gle , čuda! staklena), čak i kancelariјe što su se zgusnuto motale oko viјuga puževe ljušture, ali njegov sobičak beše pogreškom izmakao za nepun metar iz radiјusa neonskog bleštavila; naime smestio se na KRAKU, KRAЈU, ZAVRŠEТKU, NIČEMU, NEMA VIŠE (zalazišta), sveјedno; otuda je i bio oboјen mišјesivilom.” Laura Barna „Zemlja se okreće oko Sunca. Stari aksiom, gospodo, zbog koga su pale mnoge glave, pametne i lude. A, šta biste rekli, gospodo, ako kažemo da se kotrlja? Kotrlja, gospodo!” Slobodan Đuro Despot „Mornari su pevali i psovali, a oni hrabriji štipali su kelnerice i grlili ih oko struka. Kelnerice su cikale i uzmicale, i rum i vino su tekli iz prepunjenih čaša. I moja čaša bila je puna, iako sam mogao da se zakunem da sam je pre toga do dna iskapio.” David Albahari „Lica koja su uzeta sa raznih fotografija nemoćno su se zaglavila u blato keja, stala su da rastu dole, u zemlju, prema svojim korenima, njihov život na površini, osuđen na isušenje, spuštao se po potrebnu vlagu u podzemni svet, a vani se ništa nije videlo, šetači – iako bi to želeli – nisu mogli ni za korak da se maknu.” Eva Bernicki |
||||||||||||||||
